На дугом сам и узаном путу,
којим идем дању, ноћу,
не знам више ни како сам?
Идем дању идем ноћу,
дању, ноћу,
дању, ноћу,
дању, ноћу.
Од тренутка кад сам дошао на свет
ишао сам истовремено
по крчмама с двоја врата.
Идем дању идем ноћу,
дању, ноћу,
дању, ноћу,
дању, ноћу.
Ако добро размислиш,
изгледа далеко на први поглед,
а ипак, пут је само један трен дуг.
Идем дању идем ноћу,
дању, ноћу,
дању, ноћу,
дању, ноћу.
(превео Гаврило Дошен)