Ja sam na dugom, uskom putu
Ja putujem danju, noću
Ne znam u kakvom se stanju nalazim
Ja putujem danju, noću
Tog trena kada sam došao na ovaj svijet
Ušao sam istovremeno
U han s dvoje vrata
Ja putujem danju, noću
Ako razmisliš dobro
Izgleda daleko na prvi pogled
A ipak put je samo jedan tren dug
Ja putujem danju, noću
Veysel* se čudi ovoj neprilici
Ponekad plačući, ponekad se smijući
Da bi došao do kraja tog puta
Ja putujem danju, noću