Ne šalim se,tužna sam,
nemam želju da te sada lažem,
ovaj put ne znam da ti kažem
da li je ljubav koju mi daješ
dovoljna za nas.
Daj mi vremena da shvatim,
šta stvarno vidim u tebi,
da li sam te volela jedan trenutak,
da li se tvoje sunce već potrošilo u meni.
Zato što mi trebaš,
da,ali koliko,to ne znam.
A tako ne mogu da živim,
ako razmišljam koliko sumnjam.
Jedan dan bez tebe,
prijaće mi
mogla bih da otkrijem da
nam je bolje zajedno.
Jedan dan bez tebe
rešenje da ne odem...sada.
Kakva konfuzija je
između glave i srca,
to je lavirint
u koji klizim.
Želela bih da pobegnem
čak i od tebe,
oh ne,ne mrzi me,ako možeš.
Daj mi jedan dan...
Menjam se i sećanja
se bore sa mojim željama,
sada te čak i ne osećam,
u mojim danima je sada pustinja.
Jer imala sam jedan san
i gde je otišao ne znam.
A tako ne mogu da živim,
molim te ne reci mi ne.
Jedan dan bez tebe
da ne ostanemo
više zajedno ako
nema više ljubavi,
jedan dan bez tebe,
rešenje da ne umrem...ipak.
Jer ovde,ljubavi moja,
ne stojimo,
i to ti kažem ja
ako ne veruješ,
i možda je već oproštaj,
u svakom slučaju,boli.
Daj mi jedan dan,bez tebe,
da ne umrem,ne,ne umrem,ne...
Kakva konfuzija je između glave i srca,
to je lavirint u koji klizim.
Jedan dan bez tebe,
čak iako,me boli...
Samo jedan dan...