Kako čudna situacija,
jedni se vole, a drugi ne,
niko ti ne objasni kako postupati
kada pored dvoje postoji i drugo dvoje.
Kako sladak osećaj,
ne gledati unazad,
jer ono doživljeno nikada neće biti bolje
od onoga što treba da dođe.
Ljubomora je otrov, veruj mi,
ali ja te volim i ti me voliš još više, znam.
Kako je teško rešiti se prošlosti...
I vidiš već,
nema mere u načinu na koji se volimo,
tražila si me baš kada sam te našao.
Razmisli dobro,
nemoj da se dogodi da ti padnem pod noge
i ne bude načina za povratak.
Uješću te, uješćeš me,
da poludimo u svitanje.
Kako je teško prihvatiti
da će prošlost ponovo zakucati.
Kako je teško gledati u budućnost
kada još ima rana koje treba zalečiti.
I moja tuga od tvoje tuge, oduzeće se,
ali volimo se
kao što se niko nikada voleo nije.
Koja sreća
što smo se na kraju našli.
I vidiš već,
nema mere u načinu na koji se volimo,
tražila si me baš kada sam te našao.
Razmisli dobro,
nemoj da se dogodi da ti padnem pod noge
i ne bude načina za povratak.
Uješću te, uješćeš me,
da poludimo u svitanje.
Ko želi, može,
nemojmo pasti ponovo.
Mi smo gospodari
ljubavi koju osećamo jedno prema drugome,
samo treba uvideti
da prava ljubav znači voleti se mnogo.
I vidiš već,
nema mere u načinu na koji se volimo,
tražila si me baš kada sam te našao.
Razmisli dobro,
nemoj da se dogodi da ti padnem pod noge
i ne bude načina za povratak.
Uješću te, uješćeš me,
da poludimo u svitanje.