Тонем дубином трауме,
љубав ко авантура, а она ко бура,
њене очи боје нура у сјенци блуда
лице оличје гламура, усне ко памук
душа хладна ко скулптура
Свака контура ко саливена, тијело божанско,
да ли то анђео вјешто крије врага под маском
у раскорак с временом, на домак параноје,
у платну забоден у зид
Рефрен 2x
Твоја љубав нема ултиматум
још памтим датум и вријеме на сату
када си први пут рекла волим те
ти си ме нашла закопаног у блату
и након свих си запалила ватру
у срцу које само болу моли се
Небо је боје бронзане очи твоје су поспане
у њима се губим док низ грло мени пелин клизи
доказала си ми да ниси ко све остале
осмијех кажу плијени, непроцјењив је ко Мона Лизин
Тијело њено злато, ко продукт моје маште
и кожа твоја ко пакао а соба ова ко од ватре
боје ко сузе клизе сваки додир има значење
с тобом на домак кризе а без тебе све је паћење
Рефрен 2x
Твоја љубав нема ултиматум
још памтим датум и вријеме на сату
када си први пут рекла волим те
ти си ме нашла закопаног у блату
и након свих си запалила ватру
у срцу које само болу моли се