Твоје име нећу споменути никад више,
а била си свјетло, моја дуга послије кише.
Све је било бајка, као додир твога тијела,
сада играш кварно, а то стварно не би смјела.
Као ти, нико тако јако не љуби,
признајем бојим се, опет нећу знати,
с тобом бити и престати.
Реф.
Убијаш ме уснама, знам те ја
за то си рођена.
Не знам да ти одолим и опростим,
бар да те не волим.
Узалуд ме тражиш, мене више нема за те,
дао сам ти себе, чекао те дуге сате.
Бољело ме јако, ал' ти никад нећу рећи,
то је стара прича када дође неко трећи.
Као ти, нико тако јако не љуби,
признајем, бојим се, опет нећу знати,
с тобом бити и престати.
Реф.