Кад је пре много лета, бал правио барон,
Фон Лигенштул је позван, да наиђе и он.
чим ушо је у салу, онако леп и млад,
пришла му нека дама, и узвикнула тад: (ааа)
У раздељак те љубим, (љуубим)
свим жаром срца свог, (срца свог)
јер хоћу да полудим (луудим)
због раздељка ти твог.
У раздељак те љубим, (ааа)
јер желим да се зна, (а-а-а)
због њега разум губим, (ааа)
због њега немам сна. (због њега немам сна)
Фон Лигенштул је хитро напустио тај бал,
желећи да, пре свега, ескивира скандал.
Ал' већ следећег дана, поновило се зло,
стигло је њено писмо, на ком је писало:
У раздељак те љубим, (љуубим)
свим жаром срца свог, (срца свог)
јер хоћу да полудим, (луудим)
због раздељка ти твог.
У раздељак те љубим, (ааа)
јер желим да се зна, (а-а-а)
због њега разум губим, (ааа)
због њега немам сна. (због њега немам сна)
Фон Лигенштул је био, збуњен стварима тим.
Изгубио је живце. Промен'о се сасвим.
И почео је да тражи, у алкохолу спас,
место мишева белих, привиђ'о му се глас:
У раздељак те љубим,
свим жаром срца свог, (срца свог)
јер хоћу да полудим, (луудим)
због раздељка ти твог.
У раздељак те љубим, (љуубим)
јер желим да се зна, (да се зна)
због њега разум губим, (гуубим)
због њега немам сна. (због њега немам сна)