Тиха вода, тиха вода, само крај Бескида*,
Дуго, дуго са драгим нисам разговарала.
Радо бих ја, радо бих ја ту водицу пила,
Радо бих ја, радо бих ја са драгим говорила.
Рече драги, рече драги да ће ме запросити,
Кад на гори, кад на гори пшеницу покоси.
Покосио је, покосио је, а већ и јесен пролази,
Он се жени, узе другу, а мене оставља.
Не бери, драги, не бери, драги, слатке малине,
Ој, не воли, ој, не обмањуј истовремено две девојке.
Јер волети две девојке – то је велика издаја:
Једна плаче, једна плаче – а друга се томе радује.