Znam milijun blještavih gradova, u njima milijun vrata,
iza njih labirinti staza koje me mame dalje.
A nad tim svim još više zvijezda, želiš da me čuvaju,
da se ne bih izgubio, da me ne bi prevarili.
Jer ti i ja smo jedno, samo od dva dijela,
jer ti i ja smo dva krila nad provalijom.
I zato se nadam, da ono čega se ja i ti toliko plašimo,
nisu samo tri točke na kraju fraze.
I zato se nadam, da ono čega se ja i ti toliko plašimo,
nisu samo tri točke na kraju fraze.
Znam tisuću scenarija, u njima sto tisuća uloga
i usred svih ta jedina koju bih htio glumiti.
To je ta koju si zapisala u sanjaricu i što nas spaja,
s kojom svaki dan se budim i na večer idem spavati.
Jer ti i ja smo jedno, samo od dva dijela,
jer ti i ja samo dva krila nad provalijom.
I zato se nadam, da ono čega se ja i ti toliko plašimo,
nisu samo tri točke na kraju fraze.
I zato se nadam, da ono čega se ja i ti toliko plašimo,
nisu samo tri točke na kraju fraze.
I zato se nadam, da ono čega se ja i ti toliko plašimo,
nisu samo tri točke na kraju fraze.
I zato se nadam, da ono čega se ja i ti toliko plašimo,
nisu samo tri točke na kraju fraze.