Da li ovde miriše kao školska gimnazija?
Čudno što su svi isti
Čudno što uvek prisećaš
I mi smo to već uradili bar stotina puta
Čudno je što sam ipak zaboravila
Bilo bi stotina puta najlakše
Ako bismo bili opet mladi
Ali kako je, tako je
I jeste.
Mi smo samo dva sporih plesača, zadnji.
Mi smo dva sporih plesača, zadnji.
I zemlja nas povuče dole.
Vidiš to u oba našim kožima.
Dobijamo nekoliko godina, a onda nas želi nazad.
Bilo bi stotina puta najlakše
Ako bismo bili opet mladi
Ali kako je, tako je
I jeste.
Misliti da bismo mogli ostati isti
Misliti da bismo mogli ostati isti
Misliti da bismo mogli ostati isti
Ali mi smo dva sporih plesača, zadnji.
Mi smo dva sporih plesača, zadnji.
Dva sporih plesača, zadnji.