Prosti mi što te navrediv
so ništo vekje ne bi pogrešil
Moite zborovi zaboravi gi
ko da ne ni bile kažani
Bakni me i pregrni me
ja priznav vekje dušo vinata
Daj ne mači me ajde prozbori
Vo nas veruva sudbinata
(refren)
Tvoite bakneži na moite beli košuli
Cela nokj mi budat spomeni
Dve nedeli razdeleni i osameni
Zar nekoj može da te zameni?
Snegovi stojat megju nas
so baknež možeš da gi rastopiš
Srce sonuva i kje napravi most
od tvoite nežni pregratki