I ko da živi sad sa tim
te noći dala sam ti povod najgori
i za mržnju i za prezir, bila sam sa njim
jedna glupa greška dovoljna je
da mi sve zauvijek s tobom uništi
Krivica još me progoni
najteže duši je da sebi oprosti
neka mi se nebo smiluje i otvori
neka mi te vrati bar na noć
i neka mi na molitve odgovori
Tvog dodira je željno ovo tijelo
za druge zabranjeni sveti vrt
o ljubavi ja ništa više ne znam
daleko su mi život, a i smrt
Još uvijek sam te željna, kada žena
muškarca želi tako ranjiva
samo ga odbija od sebe
to su ta mala nepisana pravila