Као кад неко вуче уже које ће пући,
Вући, вући, вући, вући, вући..
Као кад несвесно протрља мало још,
очи још затворене да се не суоче
како је ваздух кристалан,
који може пући,
како мада изгледа чудно, желим те прогутати.
како је ваздух кристалан,
који може пући,
како мада изгледа чудно, желим те прогутати.
У углу његових усана је остао је траг,
као талас који се предаје стени,
изгубљен у амбису бескрајних руку,
тако великих да загле цели његов свет.
Сада ниси ту,
сада нисам ту,
али тишина је најспретинји облик лажи.
Сада ниси ту,
сада нисам ту,
али тишина је најспретинји облик лажи.
У твојој тишини живи моја
и у неком делу мога тела живео је
делић мириса твог
У твојој тишини живи моја
и у неком делу очију мојих живео је
делић бола
Сада си ту,
Сада сам ту,
загрли ме да помислим понекад на тебе.
Сада си ту,
Сада сам ту,
загрли ме да помислим понекад на тебе.
У твојој тишини живи моја
и у неком делу мене живео је
делић мириса твог,
у твојој тишини живи моја
и у неком делу очију мојих живео је
делић бола.
У твојој тишини живи моја
и у неком делу мене живео је
делић мириса твог,
у твојој тишини живи моја
и у неком делу очију мојих живео је
делић бола.
Како је ваздух кристалан,
који може пући,
мада моје усне не говоре,
желим те прогутати.