Kao neko što vuče konopac koji se pokidao,
Povući će , povući će , povuće će , povući će
Kada slučajno dodirnete priču malo više,
Oči još uvek zatvorene , ne suočavaju se
Kao vazduh od kristala,
Koji može da eksplodira,
Iako zvuči čudno , mogu da te pojedem.
I nek je vazduh od kristala
I može da eksplodira
Iako zvuči čudno,mogu da te pojedem.
U jednom uglu moje usne mogu da se sruše
Kao talas koji se predaje steni
Gubi ponor u beskrajne ruke
Toliko Veliki da može da zagrli celu planetu.
Sada nisi ovde
Sada nisam ovde
Ali tišina je najviši oblik laganja
Sada nisi ovde
Sada nisam ovde
Ali tišina je najviši oblik laganja
U tvom rudniku tišine
Negde u mom telu leži
Parče tvog mirisa
U tvom rudniku tišine
I u mojim očima nestaje
Parče bola.
Sada si ovde
Sada sam ovde
Zagrli me ,da ponekad pomislim na tebe
Ovde si
Ovde Sam
Zagrli me da nekad pomislim na tebe.
U tvom rudniku tišine
Negde u mom telu leži
Parče tvog mirisa
U tvom rudniku tišine
I u mojim očima nestaje
Parče bola.
U tvom rudniku tišine
Negde u mom telu leži
Parče tvog mirisa
U tvom rudniku tišine
I u mojim očima nestaje
Parče bola.
I neka je vazduh od kristala
I može da nestane
I mada moje usne govore
Ja Te Volim.