Тужна је недеља, мада је цвеће свуд.
Чекам те, драга, ал' знам: све је узалуд!
Зора је сванула, али још траје мрак
Неће без тебе да блиста ми сунчев зрак.
Од сада свака је недеља суморна,
Слику ти покривам горким ја сузама,
Тужна је недеља...
Последње недеље, љубљена, дођи ми,
Наде су сломљене, знам да ћу умрети.
Биће и тад поред мог одра цвеће свуд,
И онда поћи ћу ја на свој задњи пут.
Бацићу на тебе мртви твој поглед ја,
Сећај се увек тог леденог погледа!
Последња недеља...
Суморна недеља, празник без радости,
Свуд лети песма промашене младости.
Поноћ са црквеног торња већ куцају,
Воштане свеће у магли светлуцају.
Узалуд преклињем удес свој, љубљена,
Наша је срећа занавек изгубљена
Суморна недеља