Jučerašnji dan ti gleda u leđa,
a ti sama ne zaboravljaš,
uvek pričaj sa onim što je prošlo,
duboki su koreni straha.
Hodaš svetom polako
I na mnogo si se trnja nabola,
Da li je to ruža ili trn u tvome mesu,
Što za nas stvaraš?
Sačuvaj dušu od velikih dubina
i od strašnih visina,
i od očajanja sačuvaj dušu,
čuješ li?
Duša i strah, predivan prizor
devojčice koja nije zaspala
i ženi je u krilo glavu spustila
čudesna ptica je prošla kroz njen san.
Kroz tvoju prozirnu kožu se ogleda današnji dan
kao dodir za kojim čezneš,
Sada očekuješ da ugledaš sebe
kako dobijaš znak sa neba.
Sačuvaj dušu od velikih dubina...
Duša i strah, predivan prizor
devojčice koja nije zaspala
i ženi je u krilo glavu spustila
čudesna ptica je prošla kroz njen san.