Не осећам те, истргнуо сам последњу страницу,
нисам чак ни љубоморан кад поменеш друге мушкарце,
нисам, нисам...
И не недостајеш ми, сада ми иде боље,
ни не помишљам да те зовем јер ми никад није до разговора,
не, не
Не требаш ми.
Али, требаш ми.
Истина је да сам неискрен,
јер се увек бојим да не одем предубоко.
Истина је да ја желим ово,
јер те увек видим у сну.
Истина је да те волим,
чак и кад се трудим да те не волим.
Кад се додирујем, желим неку другу,
чак и не мислим на тебе.
Подсећање, волео бих да га имам,
јер чак није ни било тако добро,
није било тако добро.
Да заборавим,
не могу да те заборавим...
Истина је да сам неискрен,
јер се увек бојим да не одем предубоко.
Истина је да ја желим ово,
јер те увек видим у сну.
Истина је да те волим,
чак и кад се трудим да ми
не требаш.
Али, требаш ми.
Да заборавим,
не могу да те заборавим...
(превео Гаврило Дошен)