More tuge, bez plime i oseke
Gde nema znaka, bilo kakve luke
Uzduž i popreko, nebo je sive boje
A svet je nemir, u tom moru
Deo koji se lomi i kida
Na horizontu, uvek je oluja ispred mene
Moj san polako umire
polako, žalosno ...
Moje ruke, čemu ?
Čemu služe moja osećanja
Ako ne grle i ne gledaju
sve sam izgubio
što me u životu vodi
tonem u more tame
Za mojim mladalačkim snom
uvek ću žaliti !
Stene su razbile ovaj san
koji je trebao da se ostvari
Ostala je samo traka od pene
koja nestaje u magli.
Sa gorčinom u osmehu
od tuge za tvojom ljubavi
Moj gospodaru, svega vremena
Sve ovo veme je ustvari besmisleno!