Nije cilj imati puno ljudi oko sebe
Dovoljno je znati da postoji neko ko brine za tebe
Suština je u pevanju i želji slušati nešto više od sopstvenog glasa
Suština je u plesu na kiši života koja pada nad nama
Znati osetiti se večnim
U univerzumu tako velikim i prelepo je znati maštati
Onda učiniti vrednim
Svaku strofu te poeme o verovanju
Nije cilj stići na vrh sveta i verovati da je samo tvoj
Radi se o penjanju i osećanju da vas je put ojačao
Radi se o utočištu i boravku u drugim srcima
I tako imati prijatelje u svim okolnostima
Ljudi ne mogu imati sve
Koja bi bila milost sveta da je tako?
Zato radije biram osmehe i poklone
Koje mi život donosi
Ne vrti se sve oko novca i njegove kupovne moći
I ukoliko može svakog
Minuta osmeh da se podeli
Takođe nije cilj trčati protiv vremena kako bi ga bilo više
Jer kada najmanje očekuješ život će ostati iza
Obezbedi dete u svom krilu
Smej se i grli svoje roditelje dok su još uvek ovde
Život je poput brzog voza
I svako je putnik svog konačišta
Laia laia laia laia laia (je brzi voz)
Laia laia laia laia laia
Obezbedi dete u svom krilu
Smej se i grli svoje roditelje dok su još uvek ovde
Život je poput brzog voza
I svako je putnik svog konačišta