Postoji jedan čas
kad čovek kaže sve,
i što ne bi da se zna.
Nas bi proganjali,
zbog nas bi patili,
sretan ne bih bio ja.
Jer ja sam samo sporedan,
u tvome domu čak ni gost
i znam da između nas
ni ljubav ne sme biti most.
Kradem te od nekoga,
mučim te bez razloga,
kradem te od drugoga,
a znam da nemam prava na to.
Tajno te posmatram
i teško priznajem
da je moja želja greh.
Ti imaš kućni mir
i kućne navike,
onaj mili dečiji smeh.
A ja sam sporedan,
u tvome domu čak ni gost
i znam da između nas
ni ljubav ne sme biti most.
Kradem te od nekoga,
mučim te bez razloga,
kradem te od drugoga,
a znam da nemam prava na to.
(×7):
Ja sam nevažan,
sporedan.