Tutnje gromovi i munje,
izgubljen sam u oluji
noći su moje beskrajne,
Bože! dozivam ti ime ...
Ne želim munje tvoje
užasom si me zaslepio,
svetlo mi treba da nastavim ...
Što si me naučio da radim
ne koristi mi u životu ?
Osećam, se pokoloebano u veri,
jer zli ljudi žive
Bože! boje od mene...
Da, život je pakao
pošteni žive suze lijući,
Šta je tu dobro ...
za onoga ko se bori u tvoje ime,
potpuno, čist? ... za šta? ...
Danas bagra određuje put
a ljubav ubija u tvoje ime,
Bože, šta to učinih celivajući ...
Sledeći te, bivam iskorišćen
a voleći te, podležem zlu.
Ne želim te napustiti, ja,
pokaži barem samo jednom
da izdajnik ne živi nekažnjeno,
Bože! iz ljubavi....
Pokaži mi bar jedan cvet
koji se rodio
iz napora što te pratim,
Bože! Ne mrzim:
svet što me prezire,
zato jer ja ne učim da kradem ...
I tako na kolenima,
na kamenju iskrvariću
Umreću za tebe, srećan, Gospode!