Nikada nije išla vozom sama
Mrzela je da bude sama
Uvek bi me uzimala za ruke
i govorila da me treba
Nikada nije želela ljubav da nestane
Uvek se nadala da je ljubav prava
Pogledala bi me u oči i
govorila da mi veruje.
Ali onda se noć pretvorila u dan
i nije ostalo ništa da se kaže
A ako nema šta da se kaže
nešto nije u redu.
Večeras si me ubila svojim osmehom
tako predivnim i divljim, tako predivnim
Večeras si me ubila svojim osmehom
tako predivnim i divljim, tako predivnim i divljim
I kako ruke pomeraju vreme
uvek bi govorila da je moja
Okrenula bi se i osmehnula
da mi kaže da odlazi.
Ali šapatom bi došla
i ponovo uplesala u moj život
poput muzike, poput pesme zaljubljenih
Večeras si me ubila svojim osmehom
tako predivnim i divljim, tako predivnim
Večeras si me ubila svojim osmehom
tako predivnim i divljim, tako predivnim i divljim
Kroz najtamniju noć probija se najsjajnije svetlo
a svetlo koje sija duboko je u tebi
To je ono što si.
Večeras si me ubila svojim osmehom
tako predivnim i divljim, tako predivnim
Večeras si me ubila svojim osmehom
tako predivnim i divljim, tako predivnim i divljim