Zar niko ne oseca
Da sve ove ubice trebaju biti ubijene
I da svi ovi iscelitelji trebaju biti isceljeni
Tako da bi svi ovi prosjaci bili popunjeni
A sada mi reci zasto sam ja taj koji laze
Ako drzim firmu i osecam se dobro
Da bih legao dole pokraj svog psa
I da zaista pustim perverznu misao da mi projuri kroz um
Skripacu prstima preko poda
I ovaj dan je isti kao i oni pre
Cak i ako se iznutra osecam vrtoglavo
Uopste nisam upravu zato sto sebi ne dajem sansu
Tako da cu sada uzeti malo lepka
I sklopicu ti novu svetlucavu sobu
Tako da mogu poceti da sedim tako fino
Umesto sto sedim ovde i nevidim cisto
Samo sedim ovde ali ne uklapam se ovde
I ni jedna stvar se ne uklapa ovde
Samo cu spustiti svoju glavu dole pokraj ovog svog Boga
I pustiti tu perverznu misao da upece rupu u mom umu
I ako ne mogu spustiti svoju glavu pokraj ovog svog Boga
Mozda bi lovacki pas zvani Bog
Mogao biti moj prijatelj u vremenu.