To Ramona [Serbian translation]

Ramona

dođi bliže

zatvori nežno svoje uplakane oči.

Žaoke tvoje tuge

će proći kao tvoja osećanja što će narasti.

Cveće grada

teško disajuće,

umire na vreme,

i tu nema nikog koji se trudi,

zanimati se za umirajučeg,

iako ne mogu to objasniti u strofama.

Izgrizla si si provincijalne usne,

koje i dalje želim poljubiti,

biti ispod črvstine tvoje kože,

tvoji magični pokreti,

i dalje drže minute kada sam tu,

ali to rastužuje moje srce, ljubavi

kada vidim da pokušavaš biti deo ovoga

sveta koji jednostavno ne postoji.

Sve je samo san, draga,

vakum, shema, draga,

koja te povuče u osećanja poput ovoga.

Mogu da vidim da tvoja glava,

je bila okrenuta i napojena,

bezvrednom penom od usta,

mogu ti reći da si razapeta

između ostani i vrati se

nazad na jug,

bila si navraćena na razmišljanje,

da je kraj na dlanu.

Ali ipak, tu nema nikog da se bori sa tobom,

nikog da te pobedi,

Prihvati misli o sebi kako se osećaš loše.

Čuo sam da rekla si mnogo puta,

da si bolja nego iko,

i niko nije bolji od tebe,

ako stvarno veruješ u to,

znaš da nemaš

ništa dobiti i ništa izgubiti,

od popravaka i forsiranja i prijatelja,

tvoja tuga te ojačava,

praveći te

oblikovajući te,

terajući te da osećaš,

kako moraš biti baš kao i oni.

Zauvek bih pričao sa tobom,

ali uskoro će moje reči

pretvoriti u bezsmisleni prsten,

a duboko u mom srcu,

znam, da nema pomoći koju ti mogu doneti.

Sv eprolazi,

sve se menja,

samo učini što misliš da trebaš,

i jednoga dana, ko zna, dušo,

možda ću ja biti taj koji će plačući doći do tebe.