Hvala Bogu što sam te upoznao
Hvala Bogu što postojiš
Šta god da se desi, i ceo svet ledja ako mi okrene
i moja sreća ako me napusti
i negde drugde zabava da počne
uvek ćeš biti ti moja najsladja opijenost
Na nebu sam te tražila, ali na zemlji si ipak bio
pored mene tako dugo
u snove sam gorke, džabe išla, uplela se
trpela loše situacije
ti si kap kiše, moje telo osvežavaš
ti si dodir andjela
sad uzalud pokušavam da te dodirnem i ja
možda osetiš ono što ja osećam
Jednom sam te video i jednom sam te memorisao
ne zanima me šta pričaju, ne razumem ja to
uvek te nosim sa sobom, kad je veselo, i kad je teško
čak i kad pišem stihove, kao sada
Kao olovka što ne bledi, ostavila si trag na meni
i nema šanse nikako ruševina da se sredi
ne mogu i ne želim da odem od tebe
ta magija tvog mirisa utiče na mene
ti si zvezda što obasjava moj put mračni
i najlepši si dodir po kosi
ti si Bogomdana za mene
i ako si greška, baš me briga, nek ode u propast sve
i onako u svemu što sam doživeo, nisam našao ništa da se naviknem na to
ti si najsladja opijenost
Ne osećam stid, samo uživanje
kad pridješ i dodirneš me
tvoj vreli dah istopio mi je telo
nisam očekivala to
Tvog imena sam se setila i istog trena poletela
gde će nas odvesti, bojim se toga
kad bih mogla birala bih da imam nebrojeno života
i u svim bih tebe tražila
pojavio si se iznenada, niotkuda
i oživeo svaku ćeliju u meni što je bila mrtva
Gledam te u svojoj čaši i pijući te ispijam
ali nemoj nestati brzo, jer ću ostati sam
i šta ću onda
možda mi se sve sruši, ali zaista
sve što sam prošao, govoriću "alal vera"
Kad te imam uz sebe, nikoga se ne plašim
jer su mi svi snovi tada ostvareni
zamisli, da mi je u duši sve skriveno
i da se nikad ne desi nešto iskreno
još jednu čašu sipam, i ne znam šta osećam
jednostavno, kad te čujem, pogubim se sav
i hvatam se, da se oslonim na tebe
da bih čuo tvoje najlepše urlanje
i kad sam se dakle otkačio uz piće
i misli neće opet tišinu da mi poklone
svidja se i njima tu negde da me ostave
Ma, stvarno, ti si najsladja opijenost