Što mi noći nemaju svanuća
što kafana postade mi kuća
što su meni noćas tako važna
ta dva oka, dva bisera lažna
Cele noći ti si mi u glavi
gde da idem, kome da se javim
sreće nemam, a nemam ni nade
neko drugi od mene te krade
Oči su mi uvele od tuge
ubiše ih ove noći duge
progledaće opet oči moje
samo usne da ljube ih tvoje