Pravedno sunce nacije
i ti slavna mirto
nemojte nikada, molim vas
zaboraviti moj zavičaj.
U njoj su visoke planine
poput orlova, beskonačne
terase vinograda na vulkanima
i bele kuće pored plavetnila.
Uz Aziju na jednoj strani
na drugoj tik uz Evropu
stoji na vetrometini
i moru sama.
Moje gorke ruke gromovite
izvlačim iz nevremena.
Zovem moje stare drugove
sa užasom i krvlju.
Ali svaka se krv broji
a pretnje su ojačale
pa jedan za drugim
nadiru vetrovi.