Prolaze momenti zbog kojih je dan dosadan
a ti drobis i tracis sate, improvizujes
proklinjes grad u kom si se rodio
i cekas da ti neko ili nesto pokaze put...
Umoran od lezanja na suncu, ostajes kod kuce i gledas kisu
mlad si i zivot je dug, a treba nekako ubiti vreme danas...
a onda jednog dana shvatis da si stracio deset godina
i da ti niko nije rekao kada da potrcis, propustio si pocetak trke...
I zato ti trcis i trcis da stignes sunce ali ono tone
kruzi, kako bi opet bilo iza tebe....
Sunce je uvek isto, ali ti si stariji
disanje ti je plice a onda si jednog dana blize smrti...
Svaka godina postaje kraca i kao ponestaje vremena
planovi koji su se izjalovili i pola stranice iscrtanih linija
tiho ocajavaju na engleski nacin...
vremena vise nema, pesma je gotova
a mislio sam da imas jos nesto da kazem.