Otkucavaju trenuci koji čine dosadan dan
Brzo drobiš i trošiš sate
Vućeći se po komadu zemlje svog rodnog grada
Čekajući nekoga ili nešto da ti pokaže put
Umoran od ležanja na suncu, ostaješ kući gledati kišu
Mlad si i život je dug i ima vremena za ubiti danas
I onda jednog dana shvatiš da je prošlo deset godina
Nitko ti nije rekao kad da kreneš, propustio si pucanj za početak
I trčeš i trčeš da dostigneš sunce, ali ono tone
Žuriš se da se vratiš ponovno natrag
Sunce je isto u relativnom smislu, ali ti si stariji
Nestaje ti zraka i svaki dan si bliže smrti
Svaki dan postaje sve kraći, čini se da nikad ne možeš pronaći vremena
Planovi koji su bezvrjedni ili pola stranice naškrabanih rečenica
Čekanje u mirnom očajanju je engleski način
Vrijeme je nestalo, pjesma je gotova, mogao bih još nešto reći
Kući, ponovno kući
Volim doći tu kad mogu
Kad dođem kući smrznut i umoran
Dobro je ugrijati kosti kraj vatre
Daleko, preko polja, zvonjava željeznog zvona
Doziva vjernike na koljena
I čuje se nježno izgovoren čaroban urok