Opet se u meni ruše
bujice, čežnje, potoci, strasti,
dolazim ranjene duše,
spremna pred tvoja koljena pasti.
Pred nama – nebeska vrata
od kojih ti imaš ključe
i sjajni dvorci od zlata
koje smo sanjali do juče, do juče, sve do juče.
Kad smo zajedno, sve je lijepo
i ovo more, ovo ljeto
i sad za nas nema kraja
toj ludoj sreći što nas spaja.
Ti si taj
koji me čeka kad sve je prazno i nikog nema.
Ja sam ta
koja te prati i koja strepi za nas, za nas, za nas.
Opet se u meni lome
trenuci, sreće i slatke boli,
dolazim naručju tvome,
makar u takvoj vatri sagorim.
Pred nama – nebeska vrata
od kojih ti imaš ključe
i sjajni dvorci od zlata
koje smo sanjali do juče, do juče, sve do juče.
Kad smo zajedno, sve je lijepo
i ovo more, ovo ljeto
i sad za nas nema kraja
toj ludoj sreći što nas spaja.
Ti si taj
koji me čeka kad sve je prazno i nikog nema.
Ja sam ta
koja te prati i koja strepi za nas, za nas, za nas, za nas.