Реч нема ни укуса ни идеју,
Само два продорна ока, као латице орхидеје,
Ако нема душу... нема душу...
Осећам те, музика једва да се покреће
али је у мени свет који је експлодирао,
Осећам те, дрхтај ми иде низ леђа,
пуцањ који погађа право у мету,
Волиш ли ме или не? Волиш ли ме или не?
Волиш ли ме?
Шта ми је остало од тебе, од моје поезије,
док сенка сна лагано бледи
Ако нема душу... нема душу...
Осећам те, прелепа потопљена статуо,
док седимо, док лежимо, у непријатној ситуацији!
Осећам те, Атлантидо, изгубљено острво,
само смо нацртани љубавници.
Волиш ли ме или не? (3х)
Осећам те, далека пустињска илузијо,
ти си песак који жели да ме ослепи,
Осећам те, у ваздуху је дивља љубав,
Волела бих да те упознам...
Волиш ли ме или не? (3х)
Осећам те, волела бих да те упознам...