Navika postala je
pričaš za oboje
svađaš se sama, sama sa sobom
kao da nisam sa tobom
Pokušam da smirim te
a ti ni ne čuješ me
možda je bolje, za oboje bolje
da prečutim ti sve
Ti si potpuno hladan a ja gorim
Kažeš sve je ok
Da iskuliram se
Baš me nerviraš sa tim stavom tvojim
Samo ja kidam se
Ma nije fer
Ref.
Ti odlaziš ja ostajem
Uvek ista priča posle svake svađe nestaneš
Ne bude te dan il' dva pa se onda pokaješ
I ovog puta biće tako toliko te poznajem
Po stoti put ti šansu dajem
Šta da radim kada takva sam
Da na tebe mnogo slaba sam
Za čas planem i poludim
Čak i razum gubim
Ali kada sve to prođe me
Svesna sam da ludo volim te
I znam da nema sreće bez tebe
Stvarno te ne kapiram
I zašto te sad nerviram
Uvek si znala, dobro si znala ko sam i kakav sam ja
Isti sam kao i pre
A ti si ta što menja se
I šta to nama pravi probleme ja ne vidim ne
Za tebe problem čak i ne postoji
Misliš sve je ok
A samo čini ti se
Ne znam dal' treba da ti crtam, bojim
Hoću da boriš se za mene
Ref.