Ova zemlja je tvoja, ova zemlja je moja,
od Kalifornije do njujorških ostrva,
od Crvenih Šuma do golfskih struja vodopada,
ova zemlja je za tebe i mene.
Kada sam šetao tom trakom auto-puta,
i video iznad sebe beskrajno nebo,
a ispod mene zlatna dolina, rekao sam:
ova zemlja je za tebe i mene.
Kada lutao i skitao, praćen svojim stopama,
na sjajnom pesku njene dijamantske pustinje,
svud oko mene, glasovi govore,
da je ovo zemlja za tebe i mene.
Bio je tu i veliki zid, koji je pokušao da me zaustavi,
znak na kome je pisalo: privatno vlasništvo,
ali iza, nije bilo ništa,
ova je zemlja za tebe i mene.
Kada Sunce počinje da izlazi, onda sam šetao,
niz polja pšenice, koja talasaju i oblake prašine, koja se kotrljaju.
Glas je pevao, dok se žaba izdizala,
ova je zemlja za tebe i mene.
Ništa me ne može zaustaviti,
dok se šetam autoputem slobode,
niko me ne može naterati da se vratim,
ova je zemlja za tebe i mene.
Jedno svetlo sunčano jutro u senci tornja,
u službi za pomoć vidim svoje ljude,
dok stoje gladni, i ja stojim tu i pitam se da li je
ova zemlja je za tebe i mene.