„Погледај лево“, рече капетан,
„она светла доле, тамо ћемо слетети“.
Видео сам звезду падалицу како гори
високо изнад песка Лас Вегаса.
То није била она коју си ми дала
оне ноћи на југу, доле, између камп приколица.
Не зорњача уз коју пожелиш жељу,
не северњача која води морнаре.
Звездо сјајна, звездо сјајна, код тебе је љубав која ми се свиђа,
баш.
Окрени ову луду летелицу,
није требало да се укрцам на овај лет вечерас.
Имаш додир тако благ и нежан,
али твој је поглед тако прекоран.
Не могу да причам с тобом, постајем тако слаб,
понекад мислим да је љубав само мит.
Горе је небо, овде доле је град,
Црнило свугде где год какво мало светло засветли.
Црнило, црнило ме вуче доле,
Дођи запали свећу у мом јадном срцу.
Звездо сјајна, звездо сјајна, код тебе је љубав која ми се свиђа,
баш.
Окрени ову луду летелицу,
није требало да се укрцам на овај лет вечерас.
Пијем слатки шампањац, појачао сам слушалице,
не могу да те отупим, не могу да те истерам из главе.
Пуштају „Збогом, душо,
душо, збогом,
Ооо! Љубав је слепа“.
Закрилца горе, точкови доле,
надам се да си упалила грејање, душо,
надам се да су ти коначно поправили ауто,
надам се да ће бити боље кад се опет видимо, душо.
Звездо сјајна, звездо сјајна, код тебе је љубав која ми се свиђа,
баш.
Окрени ову луду летелицу,
није требало да се укрцам на овај лет вечерас.
Није требало да се укрцам на овај лет вечерас.
(превео Гаврило Дошен)