Video sam ga ponovo ove večeri,
crno jedro na bledo žutom nebu
i baš kao i pre,u trenu,
nestalo je tamo,gde lete sivi galebovi.
Ako se to opet ponovi,biću zabrinut
samo neobični brod može da leti.
Moj razum osmatra horizont
u svetlu potamnelog neba.
Te noći dok sam hodao u snu
šetao sam u morskim žalom
i plivao sa Mesečinom i njenim ljubavnikom
Sve dok nisam izgubio obalu iz vida.
Plivao sam dok se noć nije pretvorila u jutro,
a crno more u nebesko crvenilo.
Našao sam se na palubi nasukanog broda,
tako daleko,gde više ne lete sivi galebovi.
Svuda oko mene bila je tišina,
kao da se rugala mojim
krhkim ljudskim nadanjima
upitnik je visio na platnu
dok je vetar umirao u konopcima.
Možda sam spavao nekih sat vremena
možda sam prespavao jedan čitav dan.
Probudio sam se u krevetu od belog platna
dok je nebo bilo boje ilovače.
U početku beše samo šuštanje platna
i najnežniji dah na mom licu
ali galopirajući red belih konja
mi reče,da ćemo uskoro u trku.
Blag uzdah se pretvorio u urlikanje
a sivo nebo se naljutilo do crnila.
Moje zabrinute oči osmatrale su horizont
sa nabujalim morem na mojim leđima.
Da li sam video senu mornara
na mostu kroz okno kormilarnice.
Uhvatio sam se brzo
za kormilo nemirnog broda
dok sam škiljio po kiši.
Za brod sam se držao koji se
pretvorio u vetar protiv zagrljaja oluje
a ispod mornarskog šešira
video sam lice svog oca.
Ako je molitva danas već izgovorena
molim vas,ponudite mi je;
Kada most do neba bude srušen,
i budete izgubljeni na divljem,divljem moru,
lutaćete divljim,divljim morem.