The Way We Were [Serbian translation]

Uspomene

osvetljavaju uglove mog uma,

boje se gube u magli uspomena,

na ono, što smo bili mi.

Razbacane slike,

naši osmesi, koje smo ostavili iza sebe.

Osmesi, koje smo davali jedno drugom,

za ono što smo bili mi.

Zar je moguće da je bilo tako jednostavno tada,

ili je vreme izbrisalo svaku crtu?

Ako bismo imali priliku da to ponovimo opet,

kaži mi, da li bismo hteli? Da li bismo mogli?

Uspomene,

možda i lepe još,

Nije li bolno seti ti ih se,

Mi smo jednostavno izabrali da zaboravimo.

Tako, osmeh je ono,

čega ćemo se sećati,

kada god se setimo,

šta smo bili mi.