Ti ćeš uzeti moj život, ali i ja ću tvoj,
Pucaćeš iz svoje puške, ali ja ću te probosti.
Pa kada budeš čekao sledeći napad,
Bоljе da ostaneš jer nеmа povratka.
Trube se čuju, juriš počinje,
Ali na ovom bojnom polju niko ne pobeđuje.
Miris oštrog dima i konjskog daha,
Dok uranjam u sigurnu smrt.
Konj se znoji, uz strah prekidamo juriš,
Moćno urlikanje ruskih pušaka.
I dok jurišamo ka ljudskom zidu,
Vrisci bola se čuju dok moji drugovi padaju.
Preskačemo tela koja leže na zemlji,
a rusi ispaljuju sledeće hice.
Stigli smo tako blizu, a opet tako daleko,
Nećemo živeti da se borimo sledećeg dana.
Približili smo se dovoljno da bi se borili,
kada je rus nanišanio u mene.
On povlači oroz i ja osećam udar,
prasak metkova obara mog konja
I dok sam ležao gledajući u nebo
Moje telo je utrnulo i grlo postalo suvo
I dok sam ležao zaboravljen i sam
Bez suza uzimam svoj opraštajući uzdah .