Пола четири ујутру
Нема душе напољу
Град изгледа као град духова
По летњој ноћи без месечине
Киша на ветробрану
Олуја се приближава
Он се враћа од некуд
Где никад није био
И грмљавине
И грмљавине
Свако светло гори
У кући преко града
Она чека крај телефона
У својој избледелој свиленој хаљини
Моли се за чудо
Нада се да греши
Моли се да време
Га задржи целу ноћ
И грмљавине
И грмљавине
Грмљавине
И удари муње
Још једна љубав захлађује
У бесаној ноћи
Као што олуја удара
Без контроле
Дубоко у њеном срцу
Грмљавине
Она чека крај прозора
Када ће доћи
Трчи да га загрли
Захвали што је жив
Али по ветру и киши
Чудан парфем заудара
Муња удара у њеним очима
И он зна да она зна
И грмљавине
И грмљавине
Грмљавине
И удари муње
Још једна љубав захлађује
У бесаној ноћи
Као што олуја удара
Без контроле
Дубоко у њеном срцу
Грмљавине
Она бежи низ ходник
До врата спаваће собе
Тражи пиштољ
Који чува у комоди
Каже дами у огледалу
Он то неће поновити
Јер вечерас ће бити задњи пут
Да се питала где је био