Zdarvo mraku,moj stari druze
Dosao sam da popricam sa tobom opet
Jer je vizija,blago zastrasujuca
Ostavila svoje seme dok sam spavao
I vizija
Koja je posadjena u mom mozgu
I dalje postoji
Unutar zvuka tisine
U neumornim snovima ja hodao sam sam
Uske ulice poplocane kamenom
Ispod orala ulicne lampe
Prevrnuo sam moju kragnu za hladno i vlazno
Kada su mi oci ubodene
Sa bljeskom neonskog svetla
Koji je podelio noc
I dodirnuo zvuk tisine
I na golom svetlu video sam
Deset hiljada ljudi,mozda vise
Ljudi pricaju bez razgovora
Ljudi cuju i bez slusanja
Ljudi pisu pesme koje glasovi nikada ne dele
I niko se nije usudio
Poremetiti zvuk tisine
"Budale," rekao sam,"vi ne znate
Nauka kao rak raste,
Uzmite moje ruke kako big mogao do vas dopreti."
Ali moje reci,kao necujne kisne kapi su pale
I odjekivale u bunarima tisine
I ljudi su se klanjali i molili
Neonskom Bogu koga su napravili
I znak je odbljesnuo svoje upozorenje
U recima koje je formirao.
I znaci su rekli:"Reci proroka
Su ispisane na zidovima podzemnica
I hodnika zgrada
I saputane u zvuku tisine."