The Sound of Silence [Serbian translation]

Zdarvo mraku,moj stari druze

Dosao sam da popricam sa tobom opet

Jer je vizija,blago zastrasujuca

Ostavila svoje seme dok sam spavao

I vizija

Koja je posadjena u mom mozgu

I dalje postoji

Unutar zvuka tisine

U neumornim snovima ja hodao sam sam

Uske ulice poplocane kamenom

Ispod orala ulicne lampe

Prevrnuo sam moju kragnu za hladno i vlazno

Kada su mi oci ubodene

Sa bljeskom neonskog svetla

Koji je podelio noc

I dodirnuo zvuk tisine

I na golom svetlu video sam

Deset hiljada ljudi,mozda vise

Ljudi pricaju bez razgovora

Ljudi cuju i bez slusanja

Ljudi pisu pesme koje glasovi nikada ne dele

I niko se nije usudio

Poremetiti zvuk tisine

"Budale," rekao sam,"vi ne znate

Nauka kao rak raste,

Uzmite moje ruke kako big mogao do vas dopreti."

Ali moje reci,kao necujne kisne kapi su pale

I odjekivale u bunarima tisine

I ljudi su se klanjali i molili

Neonskom Bogu koga su napravili

I znak je odbljesnuo svoje upozorenje

U recima koje je formirao.

I znaci su rekli:"Reci proroka

Su ispisane na zidovima podzemnica

I hodnika zgrada

I saputane u zvuku tisine."