The Sound of Silence [Serbian translation]

Zdravo tamo, stari prijatelju

Došao sam opet sa tobom popričati

Jer je vizija, blago užasavajuća

Ostavila svoje seme dok sam spavao

I vizija

Koja je posađena u moj mozak

ostaje i dalje

Unutar zvuka tišine

U nemirnim snovima hodao sam sam

Uske ulice popločane kamenom

Ispod aureole ulične lampe

Prevrnuo sam kragnu od hladnoće i vlažnosti

Kada su mi oči probodene

Sa bljeskom neonskog svetla

Koje je preseklo noć

I dotaklo zvuk tišine

I u golom svetlu video sam

Deset hiljada ljudi, možda više

Ljudi pričaju bez razgovora

Ljudi čuju bez slušanja

Ljudi pišu pesme koje glasovi nikada ne dele

I niko se ne usuđuje

Da uznemirava zvuk tišine

"Budale" - rekao sam, "vi ne znate

Tišina kao rak raste,

Poslušajte moje reči mošda ću te naučiti

Uzmite moje ruke i možda ću te doseći."

Ali moje reči, kao tihe kišne kapi padaju

I odjekuju bunarima tišine

I ljudi su se klanjali i molili

Neonskom Bogu koga su stvorili

I znak je bljesnuo svoje upozorenje

U rečima koje je formirao.

I znaci su rekli: "Reči proroka

Su ispisane na zidovima

Podzemnih železnica i hodnika zgrada

I šaputane u zvuku tišine."