Zdravo tamo, stari prijatelju
Došao sam opet sa tobom popričati
Jer je vizija, blago užasavajuća
Ostavila svoje seme dok sam spavao
I vizija
Koja je posađena u moj mozak
ostaje i dalje
Unutar zvuka tišine
U nemirnim snovima hodao sam sam
Uske ulice popločane kamenom
Ispod aureole ulične lampe
Prevrnuo sam kragnu od hladnoće i vlažnosti
Kada su mi oči probodene
Sa bljeskom neonskog svetla
Koje je preseklo noć
I dotaklo zvuk tišine
I u golom svetlu video sam
Deset hiljada ljudi, možda više
Ljudi pričaju bez razgovora
Ljudi čuju bez slušanja
Ljudi pišu pesme koje glasovi nikada ne dele
I niko se ne usuđuje
Da uznemirava zvuk tišine
"Budale" - rekao sam, "vi ne znate
Tišina kao rak raste,
Poslušajte moje reči mošda ću te naučiti
Uzmite moje ruke i možda ću te doseći."
Ali moje reči, kao tihe kišne kapi padaju
I odjekuju bunarima tišine
I ljudi su se klanjali i molili
Neonskom Bogu koga su stvorili
I znak je bljesnuo svoje upozorenje
U rečima koje je formirao.
I znaci su rekli: "Reči proroka
Su ispisane na zidovima
Podzemnih železnica i hodnika zgrada
I šaputane u zvuku tišine."