The Sound of Silence [Serbian translation]

Zdravo tamo, odavno se znamo

Evo me opet da razgovaramo

Dok sam spav’o tlapnja u me uđe lako

I zaseja seme da iznikne polako

I misao ta u glavi što mi posta

Tu i osta

U tišini

Hodam sam kroz nemiran san

Niz uzak sokak, kaldrmisan

Ulična lampa svetlo baca jadno

Dižem kragnu jer vlažno je i hladno

Odjednom svetlo pocepa zavesu noći

I probode mi oči

Dodirnuvši tišinu

Pod svetlom tim što tamu briše

Beše 10000 ljudi, pa i više

Ljudi govore bez pričanja

Ljudi čuju bez slušanja

Ljudi pišu bezglasne pesme

I niko ne sme

Da poremeti tišinu

Budale, rekoh, ne spoznaste

Tišina kao kancer raste

Počujte mi reči da vas poučim

Pružam vam ruke da vas dokučim

Ali reč mi nečujno samo kanu

I odjeknu u bezdanu tišine

A ljudi se kljanjaše i moliše

Neonskom bogu što sami ga stvoriše

I znak upozorenja bljesnu jako

Pojaviše se reči da pročita ih svako

I znak reče

Proročke su reči na staničnom zidu sada

I na ruinama od zgrada

I šapuću tišinom