The Mute [Serbian translation]

Pa, kao dete najviše sam pričao u svojoj glavi

Razgovarao sa oblacima, psima, umrlima

I oni su mislili da sam slomljen, da mi je jezik olovom obložen

Ali ja jednostavno nisam mogao da im objasnim svoje reči

Ako biste samo slušali svojim ušima...

Ne mogu da uđem

I provodio sam večeri istiskujući zvezde sa neba

I raspoređivao ih na livadi na kojoj bih ležao

I na vetru okusio bih snove dalekih života

I ogrnuo bih se njima tokom noći

Dok bi moji matorci spavali u razdvojenim krevetima...

I pitali se zašto

I danima sam bio duh na svojoj stolici

Otac je na mene gledao kao na krst koji mora da nosi

I u mojoj glavi pevušio bih izvinjenja i gledao bih

Dok bi moja majka kačila veš

I pokušavala da održi prazninu...

Iz svojih očiju

I onda sam jednog popodneva ogrnuo sebe samoćom

U jastučnice spakovao sve što sam posedovao

I u svojoj glavi rekao sam "Zbogom", onda sam nestao

I na petama sam se zaputio u nepoznato

Da bi moji matorci mogli da vode svoj novi život sami

Da bih možda pronašao nekog

Ko bi mogao da čuje jedine reči koje sam ikada znao