Trebao si da budeš tamo,
Trebao si da naletiš kroz vrata,
Sa 'dušo ovde sam' osmehom,
I izgledalo bi kao da su se,
Milion sjajnih zvezdica upravo poravnale,
I bila bih tako srećna.
Božićna svetla trepere,
Oči su mi na vratima,
Samo čekam tebe da ušetaš,
Ali vreme otkucava,
Ljudi me pitaju kako mi je
Dok se vraćam kroz svoje sećanje,
Kako si rekao da ćeš biti ovde,
Rekao si da ćeš biti ovde.
I bilo je poput usporenog filma,
Stojim tamo u svojoj haljini,
Sa crvenim karminom,
Bez ikoga da impresioniram,
A oni se svi smeju,
Dok gledam po sobi,
Ali jedna stvar nedostaje,
I to je bio trenutak kad sam znala.
A sati prolaze,
Sad samo želim da budem sama,
Ali tvoji bliski prijatelji izgleda da znaju
kada nešto stvarno nije u redu,
Pa me prate niz hodnik,
I tamo u kupatilu,
Trudim se da se ne raspadnem,
I bol u stomaku počinje,
Dok beznadežno kažem,
''Rekao je da će biti ovde.''
I bilo je poput usporenog filma,
Stojim tamo u svojoj haljini,
Sa crvenim karminom,
Bez ikoga da impresioniram,
A oni se svi smeju,
I pitaju me za tebe,
Ali jedna stvar nedostaje,
I to je bio trenutak kad sam znala.
Šta kažeš
Kada suze teku niz lice,
Ispred svih koje znaš?
I šta činiš kad taj
Koji ti najviše znači,
je taj koji došao?
Trebao si da budeš ovde.
I ja bih bila tako srećna.
I bilo je poput usporenog filma,
Stojim tamo u svojoj haljini,
Sa crvenim karminom,
Bez ikoga da impresioniram,
A oni svi stoje oko mene pevajući,
Srećan ti rođendan,
Ali jedna stvar nedostaje,
I to je bio trenutak kad sam znala.
O, znala sam.
Zoveš me kasnije,
I kažeš žao mi je što nisam stigao.
A ja kažem žao mi je takođe,
I to je bio trenutak kad sam znala.