The misery [Serbian translation]

Ispisujem redove koje želiš

rečima koje sam se usudio da iskoristim od svega

Onima kojima si me naučila

tokom godina

Bacila si savršenu senku na papir

Ona bledi sa sunčevom svetlošću,

Plašim se načina na koji me poznaješ

Ljubav može ostaviti mrlju...

Kradeš moju poslednju nadu

i činiš da ostanem budan još jednu noć

Želeo bih da podnosiš ovo sa mnom, da ostaneš kraj mene

Kada je jesen, lišće opada...

Usamljnosti, moj bol

poslednje što je ostalo od mene

Ako padneš uhvatiću te

Ako budeš volela i ja ću voleti

I tako to ide, draga moja

Ne plaši se

Bićeš sigurna

Ovo ti obećavam

Samo ako me budeš volela

Sedam usamljenih laži ispisanih u noći mrtve zime

Otvara jedinu knjigu sa

jedinom pesmom koju mogu da čitam

Krvlju ispisujem svoje ime

I pečatim ponoć suzom

Palim papir, svaki red za koji sam plakao

Ako padneš uhvatiću te

Ako budeš volela i ja ću voleti

I tako to ide, draga moja

Ne plaši se

Bićeš sigurna

Ovo ti obećavam

Samo ako me budeš volela

Ja sam pisac pozorišnih komada, a ti moja kruna

Činiš da plačem zbog tvoje ljubavi

Kao što si mnogih puta činila

Zato znam

Ne mogu da pišem ove priče bez tebe

Damo bola, učini me jakim

Zar ne možemo biti zauvek zajedno bez njih?

Reči koje pišem mogu jedino tebe povrediti

Izvini za kišu, hvala, jedina moja

Dala si mi ovaj bol

Ostavljam te nežno na podu

Gde se nalazi nikada napisano pismo

Laku noć sada...

Ako padneš uhvatiću te

Ako budeš volela i ja ću voleti

I tako to ide, draga moja

Ne plaši se

Bićeš sigurna

Ovo ti obećavam

Samo ako me budeš volela