Vreme prolazi…
i poslednja suza
se već odavno osušila
A usamljene noći su
postale čudna prihvaćena navika…
A godine prolaze
baš kao što stara pesma kaže
Bol je sa vremenom uminuo,
nije mogao da potraje
Ali, oh, onda prijatelj kao budala
Spomene tvoje ime…
Sunčani dani, pijane noći,
Osmehneš se i kažeš – u redu je
Ali kao da sam na hladnoj, hladnoj kiši
Kad neko spomene tvoje ime…
Oprosti mi, molim te
ako slegnem ramenima
kad se opustim sa prijateljima
kako postajem stariji…
Nije da se ne osećam hladnije nego pre
Oh, postao sam tako dobar u skrivanju
svojih osećanja ; ne poveravam se nikome
Ali još uvek je isto, draga, sve je još uvek isto
kad neko spomene tvoje ime…