The Last Beat Of My Heart [Serbian translation]

У оштром налету љубави

сећање ми се узбуркало

кад је време исплело ружу,

венац срама,

и пробило трном моју једину радост,

ратом разорену.

У страху да говоримо,

усуђујемо се да дишемо.

Величанствени,

царски мост уздаха,

самотна једра

на таласу заборава,

на крилима анђела...

Пружи ми руке,

не окрећи ми леђа,

не иди од мене,

како, боже,

да ми се та жеља оствари?

Да никада не будем растрзан,

да будем близу тебе

до последњег откуцаја мог срца.

У смирај дана сутон заогрће

ове речи игром сенки.

Тад и ту, дуго и гласно,

моје срце плаче,

а до кости огољени одјек каже

"не иди од мене"...

Пружи ми руке,

на корак сам од тебе,

како, боже,

да ми се та жеља оствари?

Да никада не будем растрзан,

да будем близу тебе

до последњег откуцаја мог срца.

Како, боже,

да ми се та жеља оствари?

Да никада не будем растрзан,

да будем близу тебе

до последњег откуцаја мог срца.

(превео Гаврило Дошен)