Veče se izdiže, tama preti da nas proguta sve
Ali iznad je mesec što blista i mislim da čujem zov
To je samo šapat kroz krošnje, moje uši ga jedva razaznaju
Ali ga čujem u svom srcu, vibrira jako kao da ona viče
Oh, Ariadna, dolazim, samo dok rešim ovaj lavirint u svojoj glavi
Dođoh, kako si tražila, ubio sam zver, taj dio mene je mrtav
Oh, Ariadna, samo trebam rešiti ovaj lavirint u svojoj glavi
Da sam te barem poslušao kada si mi ponudila onaj konac
Sve je tiho, i nisam baš siguran
da je to stvarno bio tvoj glas koji sam čuo ili su to možda vrata
koja se zatvaraju iza leđa nekog heroja, na putu da postane čovek?
Da li je moguće da svi mi heroji imamo put ali ne i plan?
Oh Ariadna, dolazim, samo dok rešim ovaj lavirint u svojoj glavi
Voleo bih da imam taj konac, tako je jebeno mračno, mislim da postajem slep
Oh, Ariadna, samo trebam rešiti ovaj labirint u svojoj glavi
Da me ubiješ ne sećam se šta sam došao ovdje da tražim
Reci mi princezo, lutaš li svojom svetom dolinom?
I da li mesec još uvek blista? Samo o tebi razmišljam
Mač što si mi dala, bio je težak, morao sam ga spustiti
Smešno je kako se bespomoćno osećam ovde kada nema nikoga okolo
Oh Ariadna, dolazim, samo dok rešim ovaj lavirint u svojoj glavi
Bio sam slep, mislio sam da ćeš me zavezati a ti si mi ponudila dijagram
Oh, Ariadna, samo trebam rešiti ovaj labirint u svojoj glavi
Da sam znao da me možeš voditi slušao bih te od početka
Negdje gore otkucava ponoć, mislim da čujem pad
malih kapljica vode što odjekuju o jalovi zid
To je više osjećaj nego materija, ali nema nikoga ovde
I kada sam sasvim sam ovde, to je dovoljno da se utopim
Oh Ariadna, dolazio sam, ali iznevjerih te u ovom lavirintu moje prošlosti
Oh Ariadna, pusti me da te opjevam pa ćemo ovekovečiti jedno drugo
Oh Ariadna, iznevjerih te u ovom lavirintu moje prošlosti
Oh Ariadna, pusti me da te opjevam pa ćemo ovekovečiti jedno drugo