Znam da kažu da ne možeš da odeš kući ponovo
Prosto sam morala da se vratim poslednji put
Gospođo, znam da me uopšte ne poznajete
Ali ovi otisci ruku na stepenicama ispred su moji
Uz one stepenice, u toj maloj stražnjoj sobi
Je gde sam radila domaći i učila da sviram gitaru
I kladim se da niste znali da ispod tog zimzelenog hrasta
Moj omiljeni pas je zakopan u dvorištu
Mislila sam kad bih mogla da dodirnem ovo mesto ili ga osetim
Ova slomljenost unutar mene bi možda započela isceljenje
Ovde je kao da sam neko drugi
Mislila sam da bi možda mogla da pronađem sebe
Ako bih samo mogla da uđem, kunem se da ću otići
Neću uzeti ništa sem sećanja
Iz kuće koja me je izgradila
Mama je godinama sekla sličice kuća
Iz ''Bolji Domovi i Bašta'' časopisa
Planovi su bili nacrtani i beton nasut,
Ekser po ekser i daska po daska
Tata je udahnuo život maminom snu
Mislila sam kad bih mogla da dodirnem ovo mesto ili ga osetim
Ova slomljenost unutar mene bi možda započela isceljenje
Ovde je kao da sam neko drugi
Mislila sam da bi možda mogla da pronađem sebe
Ako bih samo mogla da uđem, kunem se da ću otići
Neću uzeti ništa sem sećanja
Iz kuće koja me je izgradila
Napustiš dom, nastaviš dalje i radiš najbolje što možeš
Izgubila sam se u ovom čitavom svetu i zaboravila ko sam
Mislila sam kad bih mogla da dodirnem ovo mesto ili ga osetim
Ova slomljenost unutar mene bi možda započela isceljenje
Ovde je kao da sam neko drugi
Mislila sam da bi možda mogla da pronađem sebe
Ako bih mogla da prošetam okolo, kunem se da ću otići
Neću uzeti ništa sem sećanja
Iz kuće koja me je izgradila