Док сам ишао
наводном златном стазом,
пришао ми је
неки мистериозни дух.
Показао ми је гробље
на неком удаљеном брду.
Застао сам у космичком размишљању,
збуњен, питајући се,
како је дошло до тога да умрем...
Хм!... био сам збуњен,
јер, ако сам био мртав,
како и зашто сам умро?
Али, сабрао сам се
и одлучио да му се супротставим.
Међутим, стајао сам паралисан
на тој наводној златној стази
и тада ми је пришла
нека моћна демонска сила,
а рекли су ми да је то ђаво.
И, када је проговорио, речи су му потекле као ужарена лава
из уста вулкана.
И ја сам тада рекао „ПОМОЗИ ГОСПОДЕ!“,
јер обрео сам се у некаквом паклу,
али ја не верујем
у ту неку врсту стварности сачињену
од супротности као што су рај и пакао
и повратио сам контролу над собом
и одлучио да наставим.
Док сам ишао
наводном златном стазом
тресао сам се од страха,
сви лавови и чаробњаци тек је требало да дођу.
У даљини сам видео
сребрне планине како се дижу високо у облацима
а глас одозго јесте прошапутао
неки блистав одговор са месеца.
Молим те опрости ми, нисам хтео да те повредим...
(Док сам ишао...)
(превео Гаврило Дошен)