Не могу да изађем из куће
Ни да се јавим на телефон
Још једно посрнуће
Али нисам сам
Душа коначно
своди рачуне
Ово је за ђубре,
а то је све плаћено
А јесени што се тиче, она
је давно почела
Не могу зауставити кишу
Не могу зауставити снег
Седим у столици
Гледам на улицу
Сусед ми узвраћа
осмехом пораженог
У покрету сам лишћа
У сјају сам хрома
Скоро да сам жив
Скоро да сам код куће
Немам кога да пратим
Ни шта више да научим
осим да је циљ
само надомак домашаја.